Peja or Peyo (Bulgarian: Пейо, Serbian Cyrillic: Пеја; fl. 1515–23) was an Eastern Orthodox priest active in the Sanjak of Sofia (in the Ottoman Empire, now Bulgaria) in the early 16th century. He wrote the liturgical rite and biography (žitije) on Saint George of Kratovo between 1515 and 1523, in the Serbian recension of Church Slavonic, per Serbian sources,[1] and in Bulgarian recension, per Bulgarian sources.[2][3] The work was published by Serbian scholar and writer Stojan Novaković, transcribed from a manuscript held in the National Library of Serbia in Belgrade.[1] Priest Peja was the spiritual guide and host[4] of the young silversmith George from Kratovo,[5] whom he taught the Bible.[4] George was burnt alive on a pyre on 11 February 1515 after he refused to convert to Islam, due to which he later was proclaimed a New Martyr.[6] Peja then moved from Sofia to Ravanica, the foundation and burial site of Prince Lazar of Serbia, whom he mentioned in his works regarding the Battle of Kosovo (1389).
Службу Борђу Кратовцу написао је српскословенском редакци- јом поп Пеја у Софији истовремено кад и Житије (1515 — 1523). Њега је публиковао Ст. Новаковић21) према једном рукопису из Народпе библи- отеке у Беојграду ...
Свештеник („поп") Пеја, духовник и домаћин кујунџије Ђорђа, био је у Софији сведок читаве истраге и мученичке смрти Ђорђеве. Он му је одмах и саставио житије и службу за култ што ће се потом одржати кроз четири стотине ...
Главни представник те школе ПОП ПЕЈА 20-их година XVI столећа пише Службу и опширно Мученије Ђорђа Кратовш. У њему је описао мученичку смрт свог савременика младог кујунџије Ђорђа, софијског граћанина српског ...