List of Serbian manuscripts

This is a list of Serbian manuscripts (Serbian: Српски рукописи), containing important works attributed to Serbia or Serbs. The majority of works are theological, with a few biographies and constitutions. The works were written in Cyrillic, except some early works in the Glagolitic script.

The number of early Serbian manuscripts, that is, those made before the end of the 14th century, is estimated at 800–1,000. The number of Serbian manuscripts dating between the 12th and 17th centuries that are located outside Serbia is estimated at 4,000–5,000. The largest number of the manuscripts are located in Europe. The largest and most important collection is housed at the Hilandar on Mount Athos. Next, the second largest collection is most likely found in Russia, where hundreds of manuscripts are held.[1] More than a thousand of medieval manuscripts were destroyed during the German bombing of Belgrade (1941).[2] The Digital National Library of Serbia (NBS) has digitalized several manuscripts, included at their website.

  1. ^ Зоран Радисављевић (2014-11-21). "Хиландар чува највредније српске рукописе". Култура. Politika.
  2. ^ "Сећање на 6. април у Народној библиотеци Србије". Влада Републике Србије. 5 April 2005. Народна библиотека Србије основана је 1832. године. Располагала је фондом од приближно 300.000 књига, 1.390 рукописних књига, повеља и других списа из 12, 13. и 14. века и каснијих периода. Више од 100 рукописа било је на пергаменту. Располагала је и збиркама турских рукописа, старих штампаних књига од 15. до 17. века, старих карата, гравира, слика, новина. Ту су биле сабране и све књиге штампане у Србији од 1832. године, као и оне које су штампане у суседним земљама, комплетне библиотеке Вука Караџића, Лукијана Мушицког, Ђуре Даничића, П. М. Шафарика и других. Првог априла 1941. године целокупна библиотека била је спакована у 150 сандука, спремна за евакуацију, али је тадашњи министар просвете М. Трифуновић забранио евакуацију просветно-културних установа Београда и наредио да се драгоцености склоне у подрум, што је и учињено. Зграда је погођена запаљивим бомбама 6. априла у 16 часова, а целокупни фонд Народне библиотеке Србије, с вредним и оригиналним средњовековним рукописима, неповратно је изгубљен. Нова зграда, у којој се национална библиотека и данас налази, свечано је отворена 6. априла 1973. године.